Na latinici: Definicija i značenje reči Internacionala (latinski inter, natio narod) 1. međunarodne udruženje radnika. — Prva internacionala (1864—1876). Osnovana 1864.godina: u Londonu. Organizatori Marks i Engels. Marks je formulisao njene principe i bio njen stvarni rukovodilac. Internacionala je imala cilj da organizuje i poveže akciju međunarodnog proletarijata radi ekonomskog oslobađanja radnika iz najamnog ropstva a s tim i uništenja svakog klasnog gospodstva,to jest klasa. Da bi to postigao, proletarijat mora da se organizuje u svakoj zemlji u posebnu političku partiju. Prvu internacionalu je raspustio Marks, jer je njen rad bio onemogućen porastem reakcije u Evropi posle poraza Pariske komune, a i zbog podrivačke delatnosti anarhista (Baku-njin). Faktički je prestala sa Haškim kongresom (1872), mada je formalno ra-spuštena na kongresu u Filadelfiji (1876.godina:). — Druga internacionala (1889—1914). Osnovana na kongresu u Parizu. Organizator je Engels, koji je njome stvarno rukovodio za vreme svoga života. Dotle je i Internacionala stajala na marksističkim pozicijama. Od početka XX veka u njoj preovlađuje oportunizam i revizionizam, uprkos otporu revolu-cionarnog levog krila (Lenjin, Roza Luksemburg). Pretrpela je slom u prvom svetskom ratu srozavši se u najgori socijalšovinizam i oportunizam prema imperijalizmu. — Treća internacionala (1919—1943). Osnovao je Lenjin na kongresu u Moskvi, marta 1919, kao revolucionarno međunarodne udruženje radnika. ...... njena je misija: ispuniti, sprovesti u život zavete marksizma i ostvariti vekovne ideale socijalizma i radničkog pokreta." (Lenjin). Ova je Internacionala raspuštene 1943.godina: —Druga i po internacionala (1921—23) međunarodna organizacije centrističkih i socijalistič-kih partija i grupa, osnovana u Beču, kao reakcija na stvaranje Treće komunističke internacionale, da bi se očuvao uticaj u radničkim masama i sprečio njihov odlazak ulevo. Spajanjem ove internacionale sa ostacima Druge internacionale nastajetakozvani: Socijalistička radnička internacionala 1923—40, koja se posle II svetskog rata (1951) obnavlja u Socijalističku internacionalu, sastavljenu uglavnom od so-mijalističkih i socijaldemokratskih partija Zapadne Evrope; 2. himna međunarodne socijalne demokratije, tekst Ežena Potjea (1871), a melodija Pjer de Gajtera; komunistička internacionala, kominterna.
Reč Internacionala sastoji se od 14 slova.На Ћирилици: (лат. интер, натио народ) 1. међународне удружење радника. — Прва интернационала (1864—1876). Основана 1864. год. у Лондону. Организатори Маркс и Енгелс. Маркс је формулисао њене принципе и био њен стварни руководилац. Интернационала је имала циљ да организује и повеже акцију међународног пролетаријата ради економског ослобађања радника из најамног ропства а с тим и уништења сваког класног господства, тј. класа. Да би то постигао, пролетаријат мора да се организује у свакој земљи у посебну политичку партију. Прву интернационалу је распустио Маркс, јер је њен рад био онемогућен порастем реакције у Европи после пораза Париске комуне, а и због подривачке делатности анархиста (Баку-њин). Фактички је престала са Хашким конгресом (1872), мада је формално ра-спуштена на конгресу у Филаделфији (1876. год.). — Друга интернационала (1889—1914). Основана на конгресу у Паризу. Организатор је Енгелс, који је њоме стварно руководио за време свога живота. Дотле је и Интернационала стајала на марксистичким позицијама. Од почетка XX века у њој преовлађује опортунизам и ревизионизам, упркос отпору револу-ционарног левог крила (Лењин, Роза Луксембург). Претрпела је слом у првом светском рату срозавши се у најгори социјалшовинизам и опортунизам према империјализму. — Трећа интернационала (1919—1943). Основао је Лењин на конгресу у Москви, марта 1919, као револуционарно међународне удружење радника. ...... њена је мисија: испунити, спровести у живот завете марксизма и остварити вековне идеале социјализма и радничког покрета." (Лењин). Ова је Интернационала распуштене 1943. год. —Друга и по интернационала (1921—23) међународна организације центристичких и социјалистич-ких партија и група, основана у Бечу, као реакција на стварање Треће комунистичке интернационале, да би се очувао утицај у радничким масама и спречио њихов одлазак улево. Спајањем ове интернационале са остацима Друге интернационале настаје тзв. Социјалистичка радничка интернационала 1923—40, која се после ИИ светског рата (1951) обнавља у Социјалистичку интернационалу, састављену углавном од со-мијалистичких и социјалдемократских партија Западне Европе; 2. химна међународне социјалне демократије, текст Ежена Потјеа (1871), а мелодија Пјер де Гајтера; комунистичка интернационала, коминтерна.