Na latinici: Definicija i značenje reči Kapitalizam (latinski caput glava, capitalis glavni) 1. naziv za privredni i društveni poredak u kojem je glavni pokretač privrednog života profit, a ne zadovoljavanje opštih potreba; 2. poslednji društveni poredak zasnovan na eksploa-taciji jedne klase drugom, nastao posle feudalizma. U poređenju sa ranijim, kapitalizam predstavlja treći oblik ugnjetavanje i eksploatacije: u njemu su sva sredstva proizvodnje svojina malog broja ljudi (klase kapitalista), dok je u isto vreme neposredni proizvođač — radnik — lišen tih sredstava. Suština kapitalističke eksploatacije sastoji se u tome što kapitalisti prisvajaju neplaćeni rad najamnog radnika, višak vrednosti. U kapitalizmu robna proizvodnja dobiva opšti i vladajući oblik. Razvitak kapitalizma u pojedinim zemljama bio je vrlo neravnomeran i u svakoj je bio specifičan. On je odigrao naprednu ulogu u razvitku društva; uništio je esnafska ograničenja, ličnu zavisnost radnika, lokalnu zatvorenost i iscepkanost. Razviv-ši silne proizvodne snage, kapitalizam je stvorio materijalne uslove za socijali-stičku revoluciju, stvorio je svoga grobara — radničku klasu. Ali se zapleo u nerešljive protivrečnosti. Sve napretke u tehnici koristio je za još veću eksploataciju. Kao neizbežan saputnik kapitalizma javlja se nezaposlenost. Nago-milavanjem kapitala u rukama kapitalista raste beda širokih radnih masa, pro-dubljuje se jaz između rada i kapitala. Početkom XX veka došao je u svoj najviši stadijum — imperijalizam. Pobedom velike socijalističke revolucije, u oktobru 1917, izvršen je prvi proboj u lancu kapitalizma; 3.figurativno: moć novca (kapitala) i bogatih ljudi.
Reč Kapitalizam sastoji se od 11 slova.На Ћирилици: (лат. цапут глава, цапиталис главни) 1. назив за привредни и друштвени поредак у којем је главни покретач привредног живота профит, а не задовољавање општих потреба; 2. последњи друштвени поредак заснован на експлоа-тацији једне класе другом, настао после феудализма. У поређењу са ранијим, капитализам представља трећи облик угњетавање и експлоатације: у њему су сва средства производње својина малог броја људи (класе капиталиста), док је у исто време непосредни произвођач — радник — лишен тих средстава. Суштина капиталистичке експлоатације састоји се у томе што капиталисти присвајају неплаћени рад најамног радника, вишак вредности. У капитализму робна производња добива општи и владајући облик. Развитак капитализма у појединим земљама био је врло неравномеран и у свакој је био специфичан. Он је одиграо напредну улогу у развитку друштва; уништио је еснафска ограничења, личну зависност радника, локалну затвореност и исцепканост. Развив-ши силне производне снаге, капитализам је створио материјалне услове за социјали-стичку револуцију, створио је свога гробара — радничку класу. Али се заплео у нерешљиве противречности. Све напретке у техници користио је за још већу експлоатацију. Као неизбежан сапутник капитализма јавља се незапосленост. Наго-милавањем капитала у рукама капиталиста расте беда широких радних маса, про-дубљује се јаз између рада и капитала. Почетком XX века дошао је у свој највиши стадијум — империјализам. Победом велике социјалистичке револуције, у октобру 1917, извршен је први пробој у ланцу капитализма; 3. фиг. моћ новца (капитала) и богатих људи.