Na latinici: Definicija i značenje reči Fetišizam (fr. fetiche) 1. obožavanje feti-ša; u seksologiji: izazivanje i zadovolje-vanje spolnog prohteve na delovima odela i dr. voljene osobe protivnog spola; 2. obožavanje raznih predmeta kod primi-tivnih naroda; predavanje natprirodnih svojstava stvarima; 3. fetišizam robe, vezan za robnu proizvodnju, potiče iz samog robnog oblika, tj. iz činjenice da se: a) jednakost ljudskog rada robnih proizvo-đača javlja kao jednakost predmetnosti vrednosti njihovih proizvoda; b) vremensko merenje utroška ljudske radne snage robnih proizvođača javlja kao veličina vrednosti njihovih proizvoda; v) društveni odnosi proizvođača robe javljaju kao društveni odnosi samih proizvoda,to jest stvari. U robnom obliku,to jest kada proi-zvođači proizvode i razmenjuju robe a time stupaju u međusobne odnose proizvodnje i razdeobe, ne pojavljuju se društveni odnosi kao odnosi lica preko stvari, nego obratno, kao društveni odnosi stvaritveno svojstvo robe izgleda njoj kao od prirode dato, van ljudi i njihovih odnosa. Robni proizvođači ne gospodare svojim društvenim odnosima, niti kretanjem svojih roba, nego obrnuto, robe svojim kretanjem gospodare proizvođačima, određuju i regulišu njihove odnose. Roba, iako proizvod proizvođača, javlja se kao nešto natčulno, kao samostalno biće, koje određuje sudbinu proizvođača, slično feti-šima u primitivnim religijama.
Reč Fetišizam sastoji se od 9 slova.На Ћирилици: (фр. фетицхе) 1. обожавање фети-ша; у сексологији: изазивање и задовоље-вање сполног прохтеве на деловима одела и др. вољене особе противног спола; 2. обожавање разних предмета код прими-тивних народа; предавање натприродних својстава стварима; 3. фетишизам робе, везан за робну производњу, потиче из самог робног облика, тј. из чињенице да се: а) једнакост људског рада робних произво-ђача јавља као једнакост предметности вредности њихових производа; б) временско мерење утрошка људске радне снаге робних произвођача јавља као величина вредности њихових производа; в) друштвени односи произвођача робе јављају као друштвени односи самих производа, тј. ствари. У робном облику, тј. када прои-звођачи производе и размењују робе а тиме ступају у међусобне односе производње и раздеобе, не појављују се друштвени односи као односи лица преко ствари, него обратно, као друштвени односи стваритвено својство робе изгледа њој као од природе дато, ван људи и њихових односа. Робни произвођачи не господаре својим друштвеним односима, нити кретањем својих роба, него обрнуто, робе својим кретањем господаре произвођачима, одређују и регулишу њихове односе. Роба, иако производ произвођача, јавља се као нешто натчулно, као самостално биће, које одређује судбину произвођача, слично фети-шима у примитивним религијама.