Na latinici: Definicija i značenje reči Imperijalizam (latinski imperialis carski) 1. carska vlast, privrženost carstvu; 2. neograničeno vladanje koje se oslanja na vojnu silu, despotska vladavina; 3. najviši stupanj razvoja kapitalizma, u koji je ovaj prerastao krajem XIX i početkom XX veka. Njegovu bitnu karakteristiku čini dominanta uloga — u ekonomici i politici — privatnokapitalističkog monopola koji izrasta na osnovi visokog stupnja razvoj n proizvodnih snaga i koncen-tracije proizvodnje ,,. . . imperijalizam je monopolistički stupanj kapitalizma" (Lenjin). Njegove bliže karakteristike su: a) monopol ničice kapitalista u industriji i trgovini; b) monopol šačice kapitala u bankarstvu. Industrijski i bankovni monopol su proizvod visokog stupnja koncentracije proizvodnje. Ovi se monopoli prepliću i stapaju u novi vid kapitala — monopol finansijskog kapitala, koji gospodari čitavim privrednim životom (i politikom) date zemlje. Njima raspolaže grupica kapitalista — fi-nansijska oligarhija; v) izvoz kapitala i borba za monopol u izvozu kapitala postaje bitna ekonomska operacija finansijskog kapitala; g) međunarodni monopoli koji ekonomski dele svet, jesu oblik vladanja i borbe finansijskog kapitala za monopol u eksploataciji svetskog trži-šta; d) monopol finansijskog kapitala u eksploataciji kolonijalnih i zavisnih zemalja na osnovu izvršene teritorijalne podele sveta u borbi za novu deobu sveta koja vodi svetskim ratovima. Imperijalizam je , .... svetski sistem kolonijalne^ ugnjetavanje i finansijskog gušenja ogromne većine stanovništva zemaljske kugle od strane šačice ,naprednih- zemalja" (Lenjin), —to jest finansijskog kapitala tih zemalja. — Imperijalizam je viši stupanj kapitalističkih proizvodnih snaga, ali ujedno znači i dalje razvijanje protivrečnosti kapitalizma, njihovo krajnje zao-štravanje, zbog čega je svetski kapitali-zam s velikom krizom (1929—1939) definitivno zašao u period svoje opšte krize. Imperijalizam je stoga „. . .predvečerje socijalne revolucije proletarijata" (Lenjin). Usled produbljivanje opšte krize kapitalizma u mnogome se menjaju stari oblici i odnosi imperij a lizma, ali i sada u svetu preovlaćuje težnja izgrađivane novih vidova imperijalizma čiju ekonomsku osnovu čini državni ka-pitalizam. Istovremeno raste i jača an-tiimperijalistička borba naroda za slobodu i uzajamnu saradnju na osnovi ravnopravnosti.
Reč Imperijalizam sastoji se od 13 slova.На Ћирилици: (лат. империалис царски) 1. царска власт, приврженост царству; 2. неограничено владање које се ослања на војну силу, деспотска владавина; 3. највиши ступањ развоја капитализма, у који је овај прерастао крајем XИX и почетком XX века. Нјегову битну карактеристику чини доминанта улога — у економици и политици — приватнокапиталистичког монопола који израста на основи високог ступња развој н производних снага и концен-трације производње ,,. . . империјализам је монополистички ступањ капитализма" (Лењин). Нјегове ближе карактеристике су: а) монопол ничице капиталиста у индустрији и трговини; б) монопол шачице капитала у банкарству. Индустријски и банковни монопол су производ високог ступња концентрације производње. Ови се монополи преплићу и стапају у нови вид капитала — монопол финансијског капитала, који господари читавим привредним животом (и политиком) дате земље. Нјима располаже групица капиталиста — фи-нансијска олигархија; в) извоз капитала и борба за монопол у извозу капитала постаје битна економска операција финансијског капитала; г) међународни монополи који економски деле свет, јесу облик владања и борбе финансијског капитала за монопол у експлоатацији светског тржи-шта; д) монопол финансијског капитала у експлоатацији колонијалних и зависних земаља на основу извршене територијалне поделе света у борби за нову деобу света која води светским ратовима. Империјализам је , .... светски систем колонијалне^ угњетавање и финансијског гушења огромне већине становништва земаљске кугле од стране шачице ,напредних- земаља" (Лењин), — тј. финансијског капитала тих земаља. — Империјализам је виши ступањ капиталистичких производних снага, али уједно значи и даље развијање противречности капитализма, њихово крајње зао-штравање, због чега је светски капитали-зам с великом кризом (1929—1939) дефинитивно зашао у период своје опште кризе. Империјализам је стога „. . .предвечерје социјалне револуције пролетаријата" (Лењин). Услед продубљивање опште кризе капитализма у многоме се мењају стари облици и односи империј а лизма, али и сада у свету преовлаћује тежња изграђиване нових видова империјализма чију економску основу чини државни ка-питализам. Истовремено расте и јача ан-тиимперијалистичка борба народа за слободу и узајамну сарадњу на основи равноправности.