Na latinici: Definicija i značenje reči Demokratija (od grčke reči: demos, krateo vladam, kratos vladavina, vlast, demokratia) pojam koji obično označava vlast naroda. Građansko-formalističko shvatanje tumači demokratiju kao režim formalne jedna-kosti i prava svakog građanina da učestvuje u odlučivanju o javnim, državnim poslovima; ovo shvatanje razlikuje samo dva tipa demokratije: neposrednu (skupština svih punopravnih građana) i po-srednu (skupština predstavnika koje narod bira na duži ili kraći period). Marksizam shvata demokratiju kao oblik klasne vladavine i stoga, pored razliko-vanja formalnih oblika, razlikuje demo-kratije po njihovom društveno-istorij-skom i klasnom sadržaju. Socijalistička demokratija zasnovana na društveno] svojini i na učešću proizvođača i građana u upravljanju privrednim i društvenim poslovima, je kvalitativno nov oblik demo-kratije, koja podruštvljava i same političke oblike ubrzavajući proces odumi-ranja države stvaranjem autonomne društvene organizacije radnih ljudi.
Reč Demokratija sastoji se od 11 slova.На Ћирилици: (грч. демос, кратео владам, кратос владавина, власт, демократиа) појам који обично означава власт народа. Грађанско-формалистичко схватање тумачи демократију као режим формалне једна-кости и права сваког грађанина да учествује у одлучивању о јавним, државним пословима; ово схватање разликује само два типа демократије: непосредну (скупштина свих пуноправних грађана) и по-средну (скупштина представника које народ бира на дужи или краћи период). Марксизам схвата демократију као облик класне владавине и стога, поред разлико-вања формалних облика, разликује демо-кратије по њиховом друштвено-историј-ском и класном садржају. Социјалистичка демократија заснована на друштвено] својини и на учешћу произвођача и грађана у управљању привредним и друштвеним пословима, је квалитативно нов облик демо-кратије, која подруштвл>ава и саме политичке облике убрзавајући процес одуми-рања државе стварањем аутономне друштвене организације радних људи.